Други светски рат – концентрациони логори и стратишта

Непосредно по доласку Хитлера на власт уследило је стварање низа концентрационих логора, а њихова мрежа непрекидно се ширила. Југословени су били у 69 концентрационих логора и њихових подручних логора широм Европе.

Концентрациони логори потпали су под јурисдикцију IV одељења Гестапоа и Специјалне полиције: Бањица, Сајмиште-Земун, Топовске шупе, Милишићева циглана у Београду, затим радни логори, немачке организације ТОТ у Земуну, Борски рудник, Трепча.

Логор на Бањици формиран је 10. јула 1941, одлуком немачког команданта места и немачке државне тајне полиције.Управник концентрационог логора на Бањици све време његовог постојања био је Светозар Вујковић. Специјална полиција дала је апарат логорске управе и оружану стражу. Сав персонал је ангажован из редова агената Специјалне полиције и Команде српске државне страже Управе града Београда. У логор су довођени заробљени партизани, комунисти, илегалци, предратни опозиционари државног режима, интелектуалци, патриоти и демократе, припадници четничког покрета Драже Михаиловића и грађани захваћени полицијским рацијама, таоци, разне старосне доби, старци и деца, мушкарци и жене, разних националности. Одатле је велики број заточеника одвођен на стрељање у Јајинце и друга стратишта у околини Београда, као и у друге концентрационе логоре широм окупиране Европе; Аушвиц, Маутхаузен, Дахау и друге.

Изложбени павиљони Београдског сајмишта, на левој обали Саве, били су претворени у злогласни концентрациони логор. Овај логор био је главни сабирни центар за београдске Јевреје. Због потребе за смештајем нових хиљада очекиваних заточеника, у првој половини марта 1942. у Берлину је донета одлука о коначном решењу за јеврејске заточенике логора Сајмиште. Одлучено је да се сви јеврејски заточеници, већином жене и деца (јер су мушкарци до тада већ били ликвидирани), што пре преселе, односно убију. Због тога је у Београд упућен специјални камион – покретна гасна комора, душегупка, са два обучена и искусна припадника СС-а. Од почетка априла до 10. маја 1942. на путу од логора до припремљених рака на стратиштима у Јајинцима и Бежанијској коси, убијени су заточеници Јеврејског логора Земун. У овом логору живот је изгубило око 6.320 Јевреја.

После великих окршаја и борби немачких оружаних снага са јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда, Немци су у овај логор доводили цивиле, првенствено Србе и понеке непоћудне Хрвате, у знак одмазде, са подручја Независне државе Хрватске.Из овог логора велики број заточеника депортован је у концентрационе логоре Маутхаузен, Аушвиц, Јасеновац и др. Логораши са Сајмишта депортовани су и у радне логоре у Норвешкој, под шифром викинг.

Према сачуваним историјским изворима, у Прихватни логор Сајмиште-Земун било је доведено укупно 31.972 заточеника, углавном Срба, али и Јевреја, Цигана, Хрвата, Муслимана, Грка, Албанаца и других. У логору, или непосредно после одвођења из логора, живот је изгубило 10.636 заточеника. Велики број заточеника умро је у логору због лоших услова смештаја, зиме, глади и заразних болести.