Деветнаести век започео је преласком српске привреде са феудалног на капиталистички привредни систем. Трговина, детерминисана изузетним положајем Београда, занатство и у незнатној мери пољопривреда, били су једини делови привреде способни да се прилагоде новонасталим променама и да их уведу у све делове друштва. Они су, истовремено, били и носиоци напретка и фактор интеграције.
У Београду је постојао један број трговаца и занатлија који су великим личним радом, штедњом и мудрим пословним одлукама проширивали своје пословање, удруживали капитал, оснивали банкарске и друге привредне институције. Били су угледни чланови друштва и носиоци привредног развоја. Отварали су нове путеве интеграције са западним тржиштима и афирмисали Београд као увозно-извозни центар Србије. Преко њега се увозило 90 одсто робе.
Ради даљег развоја било је неопходно побољшати саобраћајне путеве, како друмске, тако и речне. Због тога су биле предузимане мере да се главни пут, део европских друмских путева, Цариградски друм, доведе у боље стање, а да се на речним путевима изврши регулација и уведу путне линије. Увођењем редовних линија на Дунаву и Сави био је побољшан и увећан промет роба, а посебно од 1856. године, када је на Дунаву био омогућен међународни режим саобраћаја.
Најзначајнији догађај српске привреде био је завршетак изградње железничке пруге Београд – Ниш и пруге преко Савског моста 1884. године, јер је железница била средство интеграције и кичма капиталистичког система производње. Она је била и један од главних структуралних елемената индустријализације и модернизације са почетка XX века.
Започети замах београдске привреде заустављен је са Првим светским ратом, који је донео велика разарања земље и геополитичко прекрајање Европе. Новонастала држава, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а од 1929. године Краљевина Југославија, са престоницом Београдом, одликовала се модернизацијом свеукупног живота. У темељима модернизације била је индустријализација.
У Београду је 1929. године било 107 индустријских предузећа, међу којима су највећа успела да задрже континуитет у раду; пре свих, пиваре Вајферт и Бајлони, „Парни млин браће Поповић“ и текстилни концерн „Косте Илића и синова“. Од 1927. до 1934. основано је неколико фабрика за производњу авиона. Фабрика аеропланских мотора у Раковици 1938. произвела је и први камион у Југославији.
Београд, са развијеном привредом, индустријски и трговачки центар земље, центар многобројних државних, политичких и културних институција, био је средином XX века једна од европских престоница интегрисана не само у европску политику и културу, него и у привреду. Београд се повезао са Европом железничком везом преко Савског моста, 20. августа 1884, а воз, „Оријент експрес“, настављао је према Нишу. Железничка станица изграђена је 1884. године. Убрзо је Београд постао железнички центар, који је прерастао у највећи железнички чвор на Балкану. Преко њега се одвијао велики транзитни промет.
» следећа тема Здравство |