naslovsrp

Легат Константина Коче Поповића
и Лепосаве Лепе Перовић

 

Константин Коча Поповић (Београд, 1908 – Београд, 1992), рођен је у познатој београдској породици индустријалаца. Школовао се у Београду, Швајцарској, на Сорбони у Француској. Бавио се публицистиком и књижевношћу. Био је један од оснивача београдске надреалистичке групе.

Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1933. Био је учесник у Шпанском грађанском рату (1936-1939). Активно је учествовао у организовању устанка у Србији 1941. Током Народноослободилачког рата прошао је пут од команданта Прве пролетерске бригаде до команданта Друге армије Народноослободилачке војске и Партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) која је учествовала у ослобођењу Београда и осталих делова Југославије. За време рата био је у свим народним представништвима од њиховог оснивања. Био је начелник Генералштаба Југословенске народне армије (ЈНА) од 1945. до 1953.

Од ослобођења Југославије до 1953. био је посланик Народне скупштине, а затим посланик Савезне народне скупштине до 1963. Члан Савезног извршног већа и Државни секретар за иностране послове постао је јануара 1953. У том својству потписао је Анкарски споразум, склопљен између Турске, Грчке и Југославије. Као шеф југословенске делегације председавао је на редовним и ванредним заседањима Организације уједињених нација (ОУН). Учествовао је на припремној конференцији неангажованих земаља у Каиру и као члан југословенске делегације на Београдској конференцији несврстаних земаља. Био је потпредседник републике, члан Савета федерације, члан Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Године 1972. дефинитивно се повукао из политичког живота и дао оставку на све функције.

Био је два пута ожењен, најпре са Вјером Бакотић, а од 1947. са Лепосавом Лепом Перовић (Машићи, Босанска Градишка, 1911 – Београд, 2000), учитељицом, првоборцем из Бањалуке, активистом КПЈ у Босанској Крајини, Србији и Хрватској и послератним друштвено-политичким радником.

Легат Константина Коче Поповића и Лепосаве Лепе Перовић примљен је у Историјски архив Београда закључно са 1992. годином. У легату се поред личних докумената, чува богата преписка, записи, ордење, цртежи, фоно и фототека, радна соба и библиотека легатора. Од 2005. године доступан је истраживачима. Свестраност и комплексност легаторове личности и његове делатности огледа се у разноврсности преузетог фонда који осликава не само живот и рад легатора него и време у коме је живео.

 

 << претходна тема Легат породице Крагјуевић  >> следећа тема Лични фонд Драгослава Драже Марковића
Copyright © 2015, Историјски архив Београда LOGO IAB providan