naslovsrp

Два града две царевине

 

Простор на којем се налазе Београд и Земун одувек је имао велики стратешки, географски и привредни значај. На раскрсници Запада и Истока, на граници средње Европе и Балкана, оба града имала су бурну прошлост, у којој их је судбина непрестано повезивала. Византијски писац Јован Кинам забележио је да је судбина Београда и Земуна повезана, да су рушени наизменично као по неком колу среће, да би камење једног града послужило за изграђивање зидина оног другог. У средњем веку овај простор био је поприште византијско-угарских сукоба, а пустошења и ратни вихори аустро-турских ратова XVII и XVIII века завршени су Свиштовским миром 1791. године. Сукоби двеју великих сила на овом простору предодредили су и судбину два града. Градови су припадали час једном, час другом господару. Ова нестабилна времена била су драматична за становништво, које је од примирја до примирја мигрирало из једног у други град и даље на север.

За време турске владавине стајао је Земун у сенци Београда, као мала паланка с незнатном привредом. Променом господара (1718. под власт Аустрије), у Земуну је почео нагли развој занатства и трговине, чему је највише допринело издвајање Земуна из Војне границе у слободни град (комунитет 1749). Године 1751. организована је прва градска управа – Магистрат. Били су то услови који су омогућили већи развој занатства и трговине.

После Свиштовског мира, бројне породице из Београда добиле су од аустријских власти право да пређу у Земун. Ове миграције битно су утицале на економске и политичке прилике у Земуну, који је преузео улогу Београда, нарочито у трговачком погледу.

Развој занатства и трговине од средине XVIII века створио је јаку материјалну подлогу, тако да су путописци сматрали да је Земун био најбогатија варош у Војној граници. Привредни напредак и дуги период мира утицали су на културни развој. Друга половина XVIII и почетак XIX века оставили су дубок траг у привредној и културној историји Земуна. Град је постепено повећавао број становника и мењао свој изглед. Богат привредни и културни живот били су предуслови за настанак просветних и културних институција у граду.

 

<< претходна тема Доба ратова >> следећа тема Војна граница
Copyright © 2015, Историјски архив Београда LOGO IAB providan