Управа града - полиција

 Управитељство вароши Београда, касније око 1870. Управа вароши Београда, а од 1890. године Управа града Београда, основано је Законом о устројенију општина из 1839. године. Када је Београд постао престоница, управитељство је одвојено од општине и суда и почело је да ради и да се развија као месна полицијска власт.

У организационом погледу управитељство се није мењало све до 1860. године. Тада је Београд први пут подељен на шест квартова: варошки, дорћолски, палилулски, теразијски, савамалски и врачарски. Управитељи квартова подносили су дневне рапорте управитељу вароши, који је био непосредно подређен попечитељу унутрашњих дела. Сваких петнаест дана он је морао да подноси извештај о стању у вароши.

Због значаја Београда као престонице, седишта политичких партија и уредништва њихових гласила, по правилу, Управом су руководили људи у које су владалац и државна управа имали поверења.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца наследила је три различита полицијска система Краљевина Србије и Црне Горе и земаља Аустроугарске монархије.

Уредбом о подели земље на области (1922) Београд је добио посебну управу, под непосредном надзорном влашћу Министарства унутрашњих дела. Управа града Београда је била подељена на шест, а касније (1927) на осам одељења и жандармерију. Управнику града Београда стајале су на располагању одређене јединице жандармерије.

Диктатуром краља Александра И Карађорђевића уведене су организационе промене у устројству земље. Полиција и Министарство унутрашњих послова заузимали су централно место у државној управи.

Законом о унутрашњој управи управник града Београда био је државна месна полицијска власт на подручју престонице са непосредном околином. Био је потчињен министру унутрашњих послова, добијао је послове од поверења полицијске природе за подручје целе земље.

Законом о називу и подели земље на бановине Београд је и даље био посебна управна јединица, у чији састав су ушли Земун и Панчево као посебне целине (Уредба о устројству и делокругу Управе града Београда). Полицијска власт је била подељена на пет одељења и Збор полицијских агената.

Полицијска надлештва су била распоређена у 14 квартова (касније 17).  Београдска полиција имала је модерну организацију, добар стручни кадар, била је опремљена модерним техничким средствима. Темеље овакве организације поставио је др Родолф Арчибалд Рајс. У Земуну је отворена Централна полицијска школа за обуку полицијског кадра. Пред рат су биле увећане оружане снаге. Постојала је посебна седма чета, која је највише употребљавана за време демонстрација или штрајкова.

Највећи значај имало је Одељење опште полиције, чији је задатак био да чува државну безбедност, јавни поредак, сузбија шпијунажу, бори се против акција уперених против државног поретка. Најзначајнија је била борба против Комунистичке партије Југославије, којом се бавио ИВ, Антикомунистички одсек. Овај одсек одржавао је непосредне контакте са Судом за заштиту државе и са државним тужиоцима.